Povodom Dana fiziaterapeuta na platou ispred druge faze Instituta u Igalu održan je dvodnevni sajam zdrave hrane i domaćih proizvoda. Organizator je bio samostalno pčelarsko preduzeće „Radman” iz Ratiševine kod Herceg Novog, a pokrovitelj Komora fizioterapeuta Crne Gore. Sajam je okupio šest izlagača iz hercegnovske opštine. Na štandovima se mogao kupiti domaći med, sokovi, svježe i suvo voće, medenjaci, čajevi i pojedine vrste povrća.
– Kao i na više akcija ovog ljeta željeli smo i ovog puta da predstavimo privredne mogućnosti našeg zaleđa. U vremenima kada smo zapostavili selo i njegove resurse ja i suprug Željko i još par naših kolega pokušavamo da sa ovom i sličnim akcijama afirmišemo domaće proizvode i proizvodnju. Zaintersovali smo mnoge. Posebno goste. Ovog puta u Igalu najviše je bilo posjetilaca gostiju Instituta. Posebno su Norvežani bili dobri kupci meda, smokava, domaćeg nara i drugih proizvoda – kaže Julka Radman.
Za svojim štandom smo zatekli i Rajku Kulinović iz sela Mojdeža koja je izložila vino, sirupe od kupine, pomorandži, šipka tu su bile i razne vrste zeleni kao i razni džemovi od voća proizvedenog na porodičnom imanju u Mojdežu.
– Nažalost hercegnovska sela su zapuštena. Ipak, u poslednje vrijeme ljudi se vraćaju. Problem je u tome što su to stariji ljudi i penzioneri koji svoja skromna primanja dopunjuju proizvodima iz svojih do juče zaboravljenih bašta i njiva. Rad na selu je težak ali i interesantan. Naše selo Mojdež i sutorinsko polje koje je poljoprivreda u pitanju je pusto. Recimo, mi u Mojdežu imamo sve uslove za voćarstvo i proizvodnju mediteranskog voća i kvalitetnog povrća. Sa pomenutom Sutorinom da ima planskog rada mogao bi se hraniti Herceg Novi, možda i Boka i ne bi trebalo uvoziti zelen iz Albanije, Makedonije i ne znam sve od kuda dolazi ta hrana nekad i sumnjivog kvaliteta. Ja sa suprugom uzgajam svinje, kokoši i tovne piliće. Proizvodim dovoljno povrća da sam svake subote na novskoj pijaci. Imam svoje mušterije i roba prođe gotovo odmah pošto je postavim na tezgu. Radi se dosta. Mi smo svoji gospodari i ne zavisimo od mršavih penzija i plata. Ovim poslom se bavim pet godina i vjerujte mi mnogo mi je lakše. Radila sam u ugostiteljstvu i znam kakav je to posao za mali novac. Izlaz za sve iz ove krize i oskudice je da se vratimo selu i poljoprivredi. Njiva traži rad i znoj ali i vraća vjeru u čovjeka koji želi da živi od tog rada. Mještani Mojdeža se sve više vraćaju selu.Ali malo je mladih snažnih ruku jer njiva traži snagu koju mi stari i u penziji sve manje imamo – rekla ja Rajka Kulinović, koju su dok smo razgovarali sa njom norveški gosti Instituta u Igalu čekali da kupe njene kvalitetne proizvode koje svi cijene i traže.
Z. ŠAKOTIĆ